Претражи

Текст Свете Литургије


Текст Свете Литурије
























БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА
СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ






















БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА
СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ

Прије сабрања вјерних у храм на свето богослужење свештеник врши Проскомидију, Предложење или Претходно Приношење (проскомизо – приносити). То је својеврсна молитвена припрема за Свету Литургију, а састоји се од символичног распоређивања евхаристијског хљеба на Св. Дискосу, улијевања вина у Св. Путир и помињања свих светих и свих чланова Цркве, како живих тако и представљених у Господу. Сврха Проскомидије је да се покаже како је цијела Црква представљена на Дискосу са Христом, Јагњетом (Агнецом) Божјим у средишту.
Божанствена Литургија почиње дијелом који се зове Литургија оглашених, зато што су се на њој некада скупљали сви чланови Цркве, као и Катихумени или Оглаашени, тј. они који још нису крштени, или они који су због неког разлога били одлучени од заједнице и од Светог причешћа. Ријеч Литургија значи служба Богу, али у слободнијем и ширем преводу значи и заједничко дјело, наш заједнички одлазак ка Царству небеском, али у садашњем времену. Стога је сабрање свих вјерних, у исто вријеме и на истом мјесту, од изузетне важности за Цркву. Сама ријеч Црква означава сабрање свих вјерника сједињених у Христу, као једно Тијело којем је Христос Глава.
Према томе, заједнички долазак свих вјерних у цркву (храм) већ јесте Литургија, почетак кретања, мистичне литије, која нас води ка часној Трпези у Светињу Светих. Зато је важно да сви вјерници дођу на почетак Свете Литургије, и својим појањем сви да учествују. То кретање и пут почиње возгласом, тј. благосиљањем Царства Оца и Сина и Светога Духа. Царство Божје је стварна тема Литургије, јер смо управо сада напустили све бриге овога свијета и упутили се у Царство Божје, у којем ћемо тек бити са Христом као Царем, по Његовом другом доласку, иако је предукус тог Царства већ сада и овде. Отуда овако свечане и величанствене одежде које носе епископ и свештеници, јер онај који служи Св. Литургију управо представqа Христа као Цара и Бога.
Пред почетак Св. Литургије епископ и свештеници врше Призив Светога Духа, тј. моле се Богу Духу Светоме да сиђе на њих и дарује им благодат Своју за вршење светог богослужења. Од Педесетнице, дана када је Свети Дух сишао на апостоле, Он, Треће Лице Свете Тројице, живи у Цркви и Цркву чини живом. Зато Га у Символу вјере називамо Господом Животворним, јер без Њега нема живота, нема Цркве, нема живота у Цркви. Молитва Духу Светоме гласи овако:
Царе Небески, Утјешитеqу, Душе Истине,
који си свуда и све испуњаваш,
Ризнице добара и даваоче живота,
дођи и усели се у нас
и очисти нас од сваке нечистоте
и спаси, Благи, душе наше!

Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин[1] (Нека тако буде).

Велика јектенија, која слиједи, има свој назив од грчког глагола ектино, који значи уздизати. Јектенија је заједничка молитва Цркве коју Богу уздижу сви, тј. цијела Црква. Када кажемо ријеч Црква, онда при томе не мислимо само на храм или молитвени простор, него прије на заједницу вјерних окупљених око Христа, сједињених једном вјером и једним светим тајнама.
Кроз прозбе Јектеније (ријечи које изговара ђакон или свештеник) и одговоре, човјек учи да се моли са Црквом и у Цркви, као дио Тијела Христовог. Због тога, сви вјерни заједно треба да одговарају на ове прозбе, тј. да поју “Господи помилуј”.

ВЕЛИКА ЈЕКТЕНИЈА:
Свештеник: У миру Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За мир свега свијета, за непоколебљивост светих Божјих Цркава и сједињење свих, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За овај свети храм и за оне који са вјером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За преосвештеног eпископа нашег (име), за часнo презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и вјерни народ, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За благовјерни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За овај град, сваки град, крај и оне који са вјером бораве у њима, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње и за њихoвo спасење, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву (увијек Дјеву) Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.
Сада народ пјева први АНТИФОН. Користимо ријеч народ, а не хор, јер хор је кроз свештену историју Цркве настао из два разлога: први је потреба Цркве да Богу принесе најбоље и најљепше од онога што чинимо и с чиме живимо, а други разлог је да смо кроз нашу националну историју имали великих потешкоћа да слободно исповиједамо своју вјеру те су у храмовима пјевали само они који су имали довољно љубави према Богу да науче Свету Литургију и пјевају на њој. Иначе, хор представља сабрање свих вјерника и пјева на Литургији у име свих присутних, а народ са њима саслужује – пјева према својим могућностима.

ПРВИ АНТИФОН (ПРВА СЛАВА):
Народ: Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу, и ниње и присно и во вјеки вјеков, Амин. Благослови душе моја Господа, и всја внутрењаја моја, имја свјатоје јего. Благословен јеси Господи.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вијекова, Амин. Благослови душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово! Благословен јеси, Господе).
      Антифони су молитве које су некада наизмјени~но изговарала два хора (отуда у храмовима двије пјевнице). Данас су то солиста и хор. Антифони уопштено означавају радосно величање, тј. хвалу Богу, јер су се вјерни сабрали да би срели Господа, а сада то сабрање (Црква) изражава радост због тог сусрета.
МАЛА ЈЕКТЕНИЈА:
Свештеник: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Јер је Твоја моћ и Твоје је Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа и сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.

ДРУГИ АНТИФОН (ДРУГА СЛАВА):
Народ: Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу, и ниње и присно и во вјеки вјеков, Амин. Јединородниј Сине и Слове Божиј, безсмертен сиј и изволивиј спасенија нашего ради воплотитисја от свјатија Богородици и приснодјеви Марији, непреложно вочеловјечивисја: распнијсја же Христе Боже, смертију смерт поправиј, једин сиј Свјатија Тројици, спрослављајемиј Отцу и Свјатому Духу, спаси нас.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и вијекове вијекова, Амин. Јединородни Сине и Ријечи Божја, бесмртан си, и изволивши да спасења нашега ради оваплотиш се од Свете Богородице, увијек Дјеве Марије, неизмјењиво човјек си постао, а када си распет, Христе Боже, смрћу си смрт сатро; један си од Свете Тројице, прослављан с Оцем и Светим Духом, спаси нас).




МАЛА ЈЕКТЕНИЈА:
Свештеник: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Јер си благ и човјекољубив Бог и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.

ТРЕЋИ АНТИФОН (БЛАЖЕНСТВА):
Народ: - Блажени милостиви, јако тии помиловани будут;
- Блажени чисти сердцем, јако тии Бога узрјат;
- Блажени миротворци, јако тии синове Божији нарекутсја;
- Блажени изгнани правде ради, јако тјех јест Царство небесноје;
- Блажени јесте, јегда поносјат вам, и изженут, и рекут всјак зол глагол, на ви лажушче  мене ради.
- Радујтесја и веселитесја, јако мазда ваша многа на небесјех.
- Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу, и ниње и присно и во вјеки вјеков, Амин.

Затим се пјева богородични тропар.

(- Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
- Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
- Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
- Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско;
- Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
- Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима.
- Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вијекова, амин).

МАЛИ ВХОД:
За вријеме пјевања: трећег стиха овог Антифона чини се Вход (улазак) са Јеванђељем. Мали вход или улазак у Олтар представља улазак Христа у свијет (историју) и почетак Његове мисије (проповиједи), јер Јеванђеље које носи ђакон представља самога Христа (Ријеч Божју) као Доброг Пастира и Спаситеља, који ће доћи са славом да суди живима и мртвима.
Свјећоносци који иду испред Јеванђеља представљају старозавјетне Пророке, као глас Божји који иде пред Христом и објављује Његов долазак.
Мали вход је и прилика да епископ уђе у Олтар, те се тиме поменута символика појачава. Кроз епископа и у њему сви ми улазимо у Светињу над Светињама, јер се све сабрање (Црква) возглављује у епископу и кроз њега сада сви стојимо пред престолом Божјим.                                         Епископ, дакле, представља сву Цркву, као заједницу вјерних, а истовремено и самога Христа, који кроз витлејемску ноћ долази у свијет и Крштењем започиње своју Првосвештеничку службу.

По Входу свештеник стаје на Св. Двери и каже:

Свештеник: Премудрост, смјерно стојмо!
Народ пјева “Входноје”: Приидите, поклонимсја и припадем ко Христу; Спаси ни, Сине Божиј, воскресиј из мертвих[2], појушчија Ти: Алилуја.
(Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу; спаси нас, Сине Божји, васкрсли из мртвих, који Ти пјевамо: Алилуја).


ТРОПАРИ И КОНДАЦИ:
На овом мјесту обично се за пјевницом пјевају прописани тропари и кондаци. Тропар је пјесма у славу светитеља, химна светитељу. Кондак је, такође, врста химне која прати тропар. Литургија Оглашених назива се и Литургија ријечи. Врхунац овог дијела Литургије јесте када Господ говори нама кроз Свето писмо (Апостол и Јеванђеље).

Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.

ТРИСВЕТА ПЈЕСМА:
Народ: Амин. Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, Свјатиј безсмертниј помилуј нас (2х), Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, Свјатиј безсмертниј помилуј нас.
Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу, и ниње и присно и во вјеки вјеков, Амин.
Свјатиј безсмертниј помилуј нас.
Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, Свјатиј безсмертниј помилуј нас.
(Амин. Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмртни помилуј нас.
Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмртни, помилуј нас.
Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмртни, помилуј нас.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у све вијекове, Амин.
Свети бесмртни, помилуј нас.
Свети Боже, Свети крепки, Свети бесмртни, помилуј нас).

ЧИТАЊЕ АПОСТОЛА:
Свештеник: Пазимо! Мир свима[3]!
Чтец:  И духови твојему. (И духу твоме).
Свештеник: Премудрост!
Чтец: Прокимен[4] глас...
Свештеник: Премудрост!
Чтец: наслов апостола...
Свештеник: Пазимо!
Слиједи читање Апостола, а за то вријеме свештеник кади олтар и Цркву. По завршетку читања:
Свештеник: Мир ти. Премудрост!
Чтец: Алилуја[5], Алилуја, Алилуја.

Кађење има своју символику: Мирисни дим визуелно символише присуство Светога Духа у храму, а сâм мирис треба да нас подсјети на миомирис наше молитве и уопште нашег чистог исповиједања вјере. Када свештеник кади у нашем правцу, треба побожно да се поклонимо и да се прекрстимо.

ЧИТАЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА:
Свештеник: Премудрост! Смјерно стојмо, чујмо Свето Јеванђеље. Мир свима!
Народ: И духови твојему. (И духу твоме).
Свештеник: Читање Светог Јеванђеља по... (изговара име Јеванђелиста).
Народ: Слава Тебје Господи, слава Тебје. (Слава Теби, Господе, слава Теби).
Свештеник: Пазимо!
Слиједи читање Јеванђеља, а затим:
Народ: Слава Тебје Господи, слава Тебје. (Слава Теби, Господе, слава Теби).

        Свештеник изговара Сугубу (удвојену) јектенију, као заједничку молитву у којој залазимо у личне потребе сваког појединца.

СУГУБА ЈЕКТЕНИЈА:
Свештеник: Рецимо сви из све душе и од свега ума свога, рецимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за благовјерни и христољубиви род наш и за све православне хришћане.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за преосвећеног епископа нашег (име) и за сву у Христу браћу нашу.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе и за све у Христу братство наше.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење гријехова слугу Божјих, браће овога светога храма.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благовијерне царице, за осниваче овога светога храма и за све до сада преминуле оце и браћу нашу који овдје почивају и за православне свуда.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овоме, за оне који се труде, који пјевају и за присутни народ који очекује од Тебе велику и богату милост.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Јер си милостив и човјекољубив Бог и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.  


ЈЕКТЕНИЈА ЗА УПОКОЈЕНЕ:
Ова јектенија користи се на задушнице или када се служи посебна Литургија за покојне (нпр. на Видовдан служимо за погинуле борце...), али не врши се  недјељом и на Господње празнике.
Свештеник: Помилуј нас, Боже, по великој милости Својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена), и да им се опрости сваки гријех вољни и невољни.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Да Господ Бог наш настани душе њихове гдје праведници почивају.
Народ: Господи, помилуј (трипут).
Свештеник: Милост Божју, Царство Небеско, и опроштај гријехова њихових молимо од Христа, бесмртнога Цара и Бога нашега.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: говори молитву и возглас.
Народ: Амин.

Слиједи јектенија којом се обраћамо дитектно Катихуменима (Оглашенима), али и сабраном вјерном народу да се помоле за њих да их Господ помилује и присаједини својој светој Цркви. За то вријеме Епископ и свештеници моле се за Катихумене (Оглашене), који ће након ове јектеније напустити св. храм и богослужење.
Зашто се данас, када у Цркви немамо катихумене, ипак читају јектеније за оглашене, и они не напуштају храм? – Данас има много људи који су крштени, али својим животом показују да нису достојни да учествују у Литургији. Ту спадају сви који се не кају за своје гријехове, који свјесно крше Божије заповјести, који у своме срцу гаје мржњу и зло према ближњему... Сви смо дужни да преиспитамо свој живот и да душом и срцем молимо Господа за опроштај својих гријехова. Свету Литургију свакако нећемо мијењати, а свако треба поступити према својој савјести.



Свештеник: Оглашени, помолите се Господу.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Вјерни, помолимо се за оглашене.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да их Господ помилује.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да их научи ријечи истине.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да им открије Јеванђеље правде[6].
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу својом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Оглашени, главе своје Господу приклоните.
Народ: Тебје, Господи (велико, а ако ђакон служи – мало).
Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.

ЛИТУРГИЈА ВЈЕРНИХ:
Свештеник: Ви који сте оглашени, изиђите, оглашени, изиђите; ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених да не остане, а ви који сте вјерни: опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј (велико, а ако ђакон служи – мало).
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи, помилуј.
Ссвештеник: Премудрост! Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.
Свештеник: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј (велико, а ако ђакон служи – мало).
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Премудрост! Да свагда, чувани влашћу Твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.

ХЕРУВИМСКА ПЈЕСМА:
Народ: Амин. Иже херувими тајно образујушче,
и животворјашчеј Тројицје, трисвјатују        пјесан    припјевајушче,
всјакоје ниње житејскоје отложим попеченије.
(Амин. Ми који херувиме тајанствено изображавамо и Животворној Тројици Трисвету пјесму пјевамо, сваку сада животну бригу оставимо).

Док народ пјева «Херувимску пјесму», свештеник у олтару чита молитву Херувимске пјесме. Након тога кади олтар и Цркву, па и сам говори Херувимску пјесму три пута. Затим, узевши воздух, полаже га на плећа, а у руке узима Путир и Дискос. Тако чини Велики вход: излази на сјеверне двери, док пред њим иду свјећоносци, и стаје на солеју, окренувши се вјернима, молећи се за све хришћане, епископа, свештенике и монахе и све који су присутни на Св. Литургији.

·Епископ пере руке пред приношење Дарова, тј. преношење Дарова са Жртвеника на Св. Престо, као би чисте душе, чистог срца, али и чистих руку, био припремљен за оно што сада слиједи, а то је Велики вход: Свештеници излазе на сјеверне двери Олтара, носећи Часне Дарове и показујући их вјернима, молећи се и помињући све Црквене чинове, док пред њима иду свјећоносци.
·Велики вход је подвиг Цркве као сабрања, јер Црква сада приноси Богу новозавјетну бескрвну жртву у виду хљеба и вина. Ово су плодови вјерног народа који обрађује и усавршава свијет који је Бог створио и даровао га нама људима. Ти плодови приносе се Богу као наш свеукупан принос Христу, наша жртва према Њему, као уздарје на дар Његове жртве за нас. Кроз те дарове ми приносимо сами себе и сав живот свој, као што је Христос, из љубави, принио себе за нас.  
·Жртва је природан плод љубави, самоодрицања ради другога, ради заједнице у којој свако од нас представља незамјењиву карику и свако се остварује кроз улогу коју има у заједници. Љубав је оно што нас приводи и доводи у заједницу. Када некога волимо, онда је сав наш живот у њему, а даривање себе ономе кога волимо постаје добровољно и драговољно, радосно и смислено, испуњавајући нас у потпуности и дајући нашем животу пуни смисао. Син Божји тако воли Оца да је самога себе Њему даровао. Сав Његов овоземаљски живот, као Богочовјека, јесте подвиг, али подвиг који је извршен и божанском и људском природом. Тиме нам је показао и пуни смисао људске природе. Он је обновио људску природу и својим примјером на дјелу показао љубав према Богу, кроз жртву. Ова жртва не приноси се из страха, нити из било каквог интереса, већ из чисте љубави и само и искључиво из љубави.
·Христос је и основао своју Цркву на земљи као заједницу свих оних који имају жељу да исту ту љубав покажу према Богу. Оснивањем Цркве и установљењем Св. Литургије сваки човјек, без обзира на расу, боју коже, нацију или друштвени положај, дакле, свако ко жели, може ту љубав да испољи и покаже кроз жртву Христову.
·Међутим, Христос нас је ослободио потребе да саучествујемо у Његовом страдању приносећи Богу своју крв и своје животе. Не, Он је то већ једном учинио за нас. Ми Богу, кроз Христа, сада приносимо бескрвну жртву у облику љубави, хљеба и вина, а нешто касније видјећемо да ће наш принос постати средство нашега спасења.
·С друге стране, наша жртва није нешто друго или ново у односу на Христову жртву. То је она иста жртва коју је Он за нас већ једном принио. Христос сваку нову жртву чини непотребном, јер нам је Он својом жртвом дао могућност да љубављу постанемо судионици Његовог самоприношења Богу.
·На тај начин ми бивамо обновљени и враћени у пуноћу наше природе, онакве какву ју је Бог створио у почетку, прије него смо је ми својим гријесима унизили.
·Дакле, сваки смисао жртве огледа се у безграничној и безусловној љубави Бога према човјеку и човјека према Богу. Стога, бити православни хришћанин значи имати ту и такву љубав према Богу, љубав која даје, а не само захтијева и прима.

Свештеник: Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике светога храма овога да помене Господ Бог у Царству своме...
Народ: Амин. Јако да царја всјех подимем, ангелскими невидимо дориносима чинми: Алилуја, Алилуја, Алилуја.
(Амин. Као они који ће примити Цара свих, анђелским силама невидљиво праћеног. Алилуја, Алилуја, Алилуја.)

Свештеник полаже Дарове на Часну Трпезу и у продужетку чита молитву Приношења, у којој се моли Господу да их прими у свој свети и наднебески жртвеник како би, примивши их, претворио их у своје Тијело и своју Крв, у самога Себе, и тиме нам даровао лијек бесмртности.

ПРОЗБЕНА ЈЕКТЕНИЈА, у којој молимо од Господа све оно што је добро и корисно душама нашим, као и за животне услове у којима ћемо се у миру и покајању припремати за крај нашег овоземаљског живота:

Свештеник: Допунимо молитву своју Господу.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За предложене Часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За овај свети храм и за оне који са вјером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј (велико, а ако ђакон служи – мало).
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу својом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Анђела мира, вјерног вођу, чувара душа и тијела наших од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Опроштај и отпуштење гријехова и сагрешења наших од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Добро и корисно душама нашим и мир свијету од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Остало вријеме живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран и да добар одговор дамо на страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Милосрђем Јединороднога Сина Твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима.
Дајући нам Мир Божји, не као што га свијет даје, епископ нас уводи у Канон Евхаристије, најсветији дио Св. Литургије. Да бисмо се за њега достојно припремили, потребно је да покажемо љубав једни према другима. Цјеливајући један другог, изговарамо: Христос је међу нама! Јесте и биће! Јединство у љубави битан је предуслов да бисмо могли јединствено и једнодушно исповиједати вјеру у једнога Бога као Свету Тројицу. Зато сви заједно изговарамо Символ вјере!

Народ: И духови твојему. (И духу твоме).
Свештеник: Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповиједали:
Народ: Оца и Сина и Свјатаго Духа, Тројицу јединосушнују и нераздјељнују.
(Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздјељиву).
Свештеник: Двери, двери, са мудрошћу пазимо!

Овај позив ђакона остао је из ранохришћанских времена, када се у моменту исповиједања вјере најстрожије морало водити рачуна о томе ко је у храму, те позив: Двери, двери данас значи да морамо бити пажљиви и прецизни код исповиједања вјере. Платно које свештеници држе зове се воздух, а символише таласање ваздуха и покретање сила небеских у моменту силаска Духа Светога.

СИМВОЛ ВЈЕРЕ (ИСПОВИЈЕДАЊЕ ВЈЕРЕ):
Народ: Вјерујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вијекова; Свјетлост од Свјетлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, нествореног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човјек;
И Који је распет за нас у вријеме Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се вазнио на небеса и сједи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповиједам једно крштење за опроштење гријехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега вијека. Амин!


КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ:
Свештеник: Стојмо смјерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
Народ: Милост мира, жертву хваљенија. (Милост мира, жртву хвале).
Свештеник (благосиља вјерне): Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама.
Народ: И со духом твојим. (И са духом твојим).

Слиједи дијалог између епископа и вјерног народа:
Свештеник уздиже руке и узвикује: Горе имајмо срца!
Народ: Имами ко Господу. (Имамо их ка Господу).

Наша срца су већ код Господа и због тога смо му захвални. Иначе, ово је прилика да обратимо пажњу на надвременску у натпросторну димензију Св. Литургије, јер ми се радујемо што су наша срца већ код Господа, иако Он још није дошао поново у историју.

Свештеник: Заблагодаримо Господу.
Народ: Достојно и праведно јест: поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, Тројицје јединосушњеј и нераздјељњеј.
(Достојно је и праведно: (по)клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздјељивој).
Свештеник: Побједничку пјесму појући, кличући, узвикујући и говорећи.
  
Побједничка пјесма: Свет... јесте старозавјетна визија пророка који види хорове Анђела који пјевају пјесму Богу. Такође, побиједили смо своју природу и уздигли се изнад ње, те пјевамо:
Народ: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот[7]. Исполн небо и земља слави Твојеја; Осана[8] во вишњих. Благословен грјадиј во имја Господње, осана во вишњих.
(Свет, свет, свет Господ Саваот! Пуни су небо и земља славе Твоје; осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама).
Свештеник показује на Свети Хљеб и говори: Примите, једите, ово је Тијело моје, које се за вас ломи на отпуштење гријехова.
Ово су оригиналне Христове ријечи изговорене на Тајној Вечери, када је и установљена Св. Тајна Причешћа, а самим тим и Св. Литургија.
Народ: Амин.
Свештеник затим показује на Свети Путир (Чашу) и говори: Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завјета, која се за вас и за многе излива на отпуштење гријехова.
Народ: Амин (велико).
Свештеник уздиже свете Дарове изнад главе и, осјењујући њима знак Крста, изговара гласно: Твоје од Твојих[9], Теби приносећи због свега и за све!
Народ: Тебе појем, Тебе благословим, тебје благодарим Господи, и молим ти сја Боже наш (велико), и молим ти сја Боже наш (2х мало), и молим ти сја Боже наш (велико).
(Тебе пјевамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе; и молимо Ти се, Боже наш (велико); и молимо Ти се, Боже наш (2х мало); и молимо Ти се, Боже наш (велико).
За то вријеме епископ и свештеници призивају Духа Светога да сиђе на предложене свете Дарове и претвори их.

Свештеник кади пред Светим Престолом и гласно говори: Особито за Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију!
У овом најсветијем дијелу Св. Литургије не заборављамо ни Пресвету Дјеву Марију, која је својим пристанком и ријечима: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој“! постала залог нашег спасења, љествица којом је Бог сишао с неба на земљу (сан Јаковљев).
Народ: Достојно јест јако во истину блажити тја Богородицу, присно блаженују и пренепорочнују и матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, сушчују Богородицу тја величајем.
(Достојно је, уистину, блаженом звати Тебе Богородицу, увијек блажену и најнепорочнију и Матер Бога нашега. Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима, Тебе што Бога Логоса (Ријеч) непорочно роди, сушту Богородицу величамо).
        Док појемо „Достојно јест“, свештеник кади освећене дарове и говори (тихо) да је то жртва принесена и за све свете, и све наше упокојене, и за нас живе...

Свештеник: Најприје помени, Господе, преосвећеног епископа (име) и даруј га светим Твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговјечна и да правилно управља ријечју истине Твоје.
Јединство СПЦ је у личности Патријарха, а локалне (епархијске Цркве) у Епископу.
Народ: И всјех и всја. (И све и сва).
Свештеник: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и пјевамо пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.
Свештеник, окренувши се народу и благосиљајући га, говори: И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.
До свршетка свијета и вијека!
Народ: И со духом твојим. (И са духом твојим).

ПРОЗБЕНА ЈЕКТЕНИЈА:
Свештеник: Поменувши све свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: За принесене и освећене часне Дарове Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да човјекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебески и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа помолимо се.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј (велико, а ако ђакон служи – мало).
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу својом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Анђела мира, вјерног вођу, чувара душа и тијела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Опроштај и отпуштење гријехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Добро и корисно душама нашим и мир свијету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Остало вријеме живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран и да добар одговор дамо на страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господи.
Свештеник: Измоливши јединство вјере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: И удостој нас, Владико, да смјело и неосуђено смијемо призивати Тебе небескога Бога и Оца и говорити:
Народ: Oче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као и на небу; хљеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла (злога).
Свештеник: Јер је Твоје Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима!
Народ: И духови твојему. (И духу твоме).
Свештеник: Главе своје Господу приклоните.
Народ: Тебје, Господи (велико).
Свештеник: Благодаћу и милосрђем и човјекољубљем Јединороднога Сина Твога, са којим си благословен, са Пресветим, Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.
Свештеник чини три поклона и за сваки говори тихо: "Боже, милостив буди мени грешноме и помилуј ме", а затим гласно:
Свештеник: Пазимо! Светиње светима.
Народ: Једин свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Оца, Амин.
(Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин).


        Слиједи причешћивање свештеника у олтару. За то вријеме се пјева «Причастен» - духовна пјесма са евхаристијском тематиком. Након тога свештеник отвара двери и позива оне који су се припремили за Свето Причешће да приступе:

Свештеник: Са страхом Божјим и вјером приступите.
Народ: Благословен грјадиј во имја Господње, Бог Господ и јависја нам.
(Благословен (је) који иде у име Господње, Бог је Господ и јави се нама).
Сада приступају сви они који су се спремили за Свето Причешће, са страхом Божјим и руку прекрштених на грудима, са свештеником понављају:

МОЛИТВА ПРЕД СВ. ПРИЧЕШЋЕ:
Вјерујем, Господе, и исповиједам да си Ти заиста Христос, Син Бога  Живога, Који си дошао у свијет да грешнике спасиш од којих сам први/а  ја. Још вјерујем да је ово само пречисто Тијело Твоје и ово сама часна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрјешења моја, хотимична и нехотимична, учињена ријечју и дјелом, свјесно и несвјесно и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама Твојим на отпуштење гријехова и на живот вјечни.
Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати цјелив као Јуда, већ као разбојник исповиједам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме.
Нека ми причешћивање Светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцјељење душе и тијела. Амин.
Свето Причешће је најбитнији моменат, не само на Светој Литургији него и у животу сваког хришћанина. Сав наш живот, у основи, и јесте приступање Светом Причешћу, јер и сама молитва каже: Нека ми причешћивање Светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или на осуду... Треба се чешће причешћивати, али са одговарајућом припремом: постом према својим могућностима, исповијешћу, уздржавањем, молитвом. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије (1. Кор. 11, 28). Из овога се јасно види да је од изузетне важности наш однос према Св. Причешћу, јер наше спасење зависи како од Божије благодати тако и од нас самих. То значи да Св. Причешће није магијска формула која ђелује независно од нас, него да нас Господ прима онако како ми примамо Њега и своје ближње: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт. 25, 40).
Свештеник благосиља народ и говори: Спаси, Боже, народ Твој и благослови насљеђе Твоје.
Народ: Видјехом свјет истиниј, пријахом Духа небеснаго, обрјетохом вјеру истинују, нераздјељњеј Тројицје поклањајемсја; та бо нас спасла јест.
(Видјесмо Свјетлост истинску, примисмо Духа Небескога, нађосмо вјеру истиниту, клањамо се нераздјељивој Тројици, јер нас је спасла Она).

Свештеник узима Свети Путир и Дискос и тихо говори: «Благословен Бог наш», а затим, окренувши се према народу, гласно: Свагда, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Да исполњатсја уста наша хваљенија Твојего Господи, јако да појем славу твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја, свјатим твојим божественим безсмертним и животворјашчим тајнам, собљуди нас во твојеј свјатињи, вес ден поучатисја правде твојеј. Алилуја, Алилуја, Алилуја.
(Амин. Нека се испуне уста наша хвале Твоје, Господе, да пјевамо славу Твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим Твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у Твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди Твојој. Алилуја, Алилуја, Алилуја).
Свештеник: Примивши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске и животворне страшне Христове Тајне, стојећи смјерно, достојно заблагодаримо Господу.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи, помилуј.
Свештеник: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Јер си Ти освећење наше и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Народ: Амин.   
Свештеник: У миру изиђимо.
Народ: О имени Господњи. (У име Господње).
Свештеник: Господу се помолимо.
Народ: Господи, помилуј.

Свештеник излази из Олтара, стаје иза Амвона и чита заамвону молитву:

ГОСПОДЕ, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају и освећујеш оне који се у Тебе уздају, спаси народ Твој и благослови насљеђе Твоје, чувај пуноћу Цркве Твоје, освети оне који љубе красоту дома Твога; Ти их прослави божанском силом Твојом и не остави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свијету Твоме, Црквама Твојим, свештеницима и свему народу Твоме, јер сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца свјетлости, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.

Народ: Амин. Буди имја Господње благословено от ниње и до вијека. (трипут).
(Амин. Нека буде име Господње благословено од сада и до вијека).
Свештеник: Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
Народ: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин. Господе, помилуј (трипут). Оче (ако епископ служи, онда: Владико свети) благослови.
Свештеник даје отпуст.
Народ: Амин.









Крај Св. Литургије.

[1] «Амин» се јавља у Светом Писму, гдје означава пристанак. Од давнина се користи као одговор на молитву или благослов, а од IX вијека користи се као завршетак сваке молитве.
[2] Ово се пјева недељом, а на светитељске празнике иде: „Во Свјатиј дивен си“. На Богородичне празнике појемо: „молитвами Богородици“.
[3] Свештеник, као икона Христова, даје нам мир Божји, не као што га свијет даје, већ вишњи мир, мир који изграђује изнутра.
[4] Прокимен је стих из Старог Завјета, најчешће из Псалама Давидових, који говори о празнику који славимо.
[5] Алилуја – Слава Теби, Господе!
[6] На овом мјесту свештеник отвара Антиминс – платно на којем је осликана сцена полагања Тијела Христовог у Гроб, а у које је ушивена честица  моштију светитеља. Без Антиминса не може се служити Св. Литургија! У случају пријеке потребе, сама ријеч (грч. анти – умјесто; минс – сто) говори да то платно може да се постави на било који сто у било којем простору, који се тада претвара у богослужбени простор.
Антиминс освештава Епископ и даје га на употребу парохијском храму, тј. надлежном свештенику. То је, дакле, видљиви знак епископског благослова свештенику за вршење Св. Литургије, тј. храму у којем је тај свештеник одређен да врши Св. Литургију. Иначе, за остала богослужења није потребан Антиминс.
[7] "Владар свих сила неба и земље".
[8] Јевр. хошиана - "спаси"; радосни поздрав Христу приликом Његовог свечаног уласка у Јерусалим; израз вјеровања у срећу, добро и спасење кроз Њега.
[9] Ми немамо ништа „своје“! Све је од Господа даровано! Ми узимамо дио те дароване материје (хљеб и вино) на коју смо ставили лични печат (не можемо пронаћи хљеб и вино у природи, него лично учествујемо у стварању), и узвраћамо Творцу – „Твоје од Твојих, Теби приносећи због свега и за све“!

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Постови (Atom)